Једна од првих словачких сликарки, Зуска Медвеђова родила се 5. октобра 1897. године у Бачком Петровцу. Израсла је у сељачкој породици, што је знатно утицало на њено стваралаштво, како у тематском смислу тако и у ликовном схватању. Ликовни таленат је испољила већ у основној школи, док ју је шира јавност први пут приметила на изложби слика и ручних радова током Народног збора и Словачких народних свечаности у Петровцу 28. августа 1919. Зуска Медвеђова – "самоука сеоска девојка" тада се јавности представила први пут са својим сликама и скулптурама.
Са намером да упише академију, у фебруару 1921. године одлази у Праг. Пошто је у Праг стигла изван рокова за пријемне испите, почела је да похађа приватну школу проф. Фердинанда Енгелмилера, познатог пејзажисте. Касније, из финансијских разлога одлази у Берлин, како би наставила студије. Но, због недовољног познавања језика морала је да се врати кући. У овом периоду, у Петровцу је приредила своју прву самосталну изложбу, 3. и 4. септембра 1922. у згради, где се данас налази њена галерија. На изложби је приказала 95 дела, од тога 40 уља на платну. На првом месту у каталогу ове изложбе биле су Словачка соба и Жетва, наведене као највредније слике Зуске Медвеђове.
Након тога, Зуска Медвеђова се ипак уписује на студије али у Загребу, на Уметничко – индустријској школи. Међутим, захваљујући првенствено учитељу Јулијусу Кубањију, Медвеђовој полази за руком да се поново врати у Праг, положи пријемни испит и да се упише на Академију ликовне уметности. Уметничке студије у Прагу завршила је 1929. године.
Године 1982. Скупштина општине Бачки Петровац доделила је Зуски Медвеђовој Октобарску награду. Тада већ 85 – годишња Зуска Медвеђова намеравала је да се трајно пресели у Петровац. Ову намеру никад није остварила.
Зуска Медвеђова умрла је у Пезинку (Братислава, Словачка република) 11. фебруара 1985. године а урна са њеним пепелом стављена је у гроб њених родитеља и сестара на петровачком гробљу 3. марта 1985.
Њено уметничко дело у Петровцу чува Галерија Зуске Медвеђове, која је отворена 1. јула 1989. године.
Владимир Валенћик
