Бијенале словачких ликовних уметника у Србији

Галерија ,,Зузка Медвеђова“, као спомен-изложбена установа на прву словачку академску сликарку, већ после две године делатности почела је да шири и учвршћује своју јединствену мисију. Идеја о оснивању бијенала словачких ликовних уметника у Југославији, односно у Србији, рођена је упркос веома неповољним друштвеним догађајима (расплзамсао се рат, такође мобилизације). Захваљујући настанку ове нове ликовне манифестације војвођанских Словака, ликовно стваралаштво и ликовна уметност могли су да постану део савремене културе Словака на овим просторима. Управо бијенале омогућило је укључивање и конституисање савременог ликовног стваралаштва бројних академски школованих сликара, графичара и вајара у једну целину, која је по први пут обликовала драгоцени ликовни сегмент савремене културе војвођанских Словака. Организовање овакве манифестације било је услов за ауторефлексију и процену актуелног стања ликовне културе Словака на овом подручју. Периодични сусрети у двогодишњим интервалима омогућили су процену и континуитет у праћењу актуелног стваралаштва наших ликовних уметника и то већ безмало 30 година. Током овог периода институционализована је ликовна уметност Словака у Србији. Бијенале је до тада обележио укупно 51 уметник.

Стварање слике о ликовном стваралаштву словачких ликовних уметника на овим просторима омогућило је да се по први пут баци поглед и на прошлост ликовног стваралаштва војвођанских Словака, те на њихову изложбену делатност у прошлости. На тај начин су Карол Милослав Љехотски, Зузка Медвеђова и остали словачки ликовни уметници код нас могли да заузму своје историјско место и позицију.

Концепција бијенала омогућила је да актуелно ликовно стваралаштво излажу само академски образовани уметници и професионални ликовни уметници који су чланови Удружења Војводине или Србије (УЛУВ, УЛУС).

Захваљујући томе ликовна уметност је заправо постала једина компонента савремене културе војвођанских Словака, која има апсолутно професионално залеђе и заступање. Ниједна друга компонента савремене словачке културе у Србији не може да се похвали том чињеницом. Захваљујући овој манифестацији, која се ове године организује 15-ти пут, имамо преглед овог, изузетно квалитетног сегмента наше културе.

1. Бијенале (23.11.1992. – 8.12.1991.)

Током бурних времена нову манифестацију својих образованих колега из Ковачице дошао је да поздрави и чувени наивни сликар, Мартин Јонаш. Значај и далекосежне последице ове нове манифестације првенствено су схватили и учесници првог бијенала, али и медији и наша јавност. Од двадесет ликовних уметника, који су испуњавали задате услове за учешће на изложби, своје радове је представило 16 уметника. Од овог броја чак четворо се представило радовима просторне уметности (Лабат-Ровнев, Ступавски, Пиксиадес, Шкуљец); слике и графике би, према речима комесара изложбе, могле да се сврстају у две целине. Прву целина карактерише спајање фигурације и апстрактног ликовног израза, као и наглашени медитативни тон (Поп, Фајндовић-Суђи, Карделис, Суђи, Чањи). Другу целину чине ликовни уметници који у свом ликовном стваралаштву користе снагу чистих ликовних средстава каква су, на пример, линија и боја, те условно речено њихов ликовни израз можемо сматрати апстрактним (Бртка, Клаћик, Кизур).^[1]

2. Бијенале (17.12.1993. – 31.12.1993.)

У још неповољнијим условима, без икаквих средстава, реализација и издавање каталога бијенала  спровели су се, између осталог, и захваљујући Петровачкој штампарији. Своје радове је изложило четрнаест аутора. То је био период познате хиперинфлације, која је готово у потпуности зауставила културни живот, на крају крајева и издавање новина ,,Хлас ľуду“. То, међутим, није уништило ентузијазам који, приликом организовања ове манифестације, никада није зафалио. На другом бијеналу се окупило 14 ликовних уметника. Два доминантна приступа наших ликовних уметника били су делимична фигурација и апстракција, који су већ у току првог бијенала обележили и друго бијенале, те који истрајавају до данашњег дана. Друго бијенале обележио је перформанс нашег концептуалног уметника Јарослава Супека из Оџака, који је, у оквиру свечаног отварања изложбе, одевен у маскирну униформу и са плинском маском на лицу, делио испаљене метке са фронта. То је било његово прво учешће на бијеналу. Први пут су на бијеналу учествовали и Ондреј Холуб из Шида и Јан Агарски, који су овој манифестацији остали верни до данас.^[2]

3. Бијенале (17.12.1995. – 31.12.1995.)

Број учесника је почео да се увећава, а појавила су се и четири млада уметника (Болф, Шанта, Цицка, Галат-Ћирић).^[3]   

4. Бијенале (22.11.1997. – 31.12.1997.)

Свечано отварање изложбе одржано је у оквиру прославе стогодишњице рођења Зузке Медвеђове. Поводом ове манифестације у Свечаној сали Петровачке гимназије организован је Међународни симпозијум под називом ,,Међународна ликовна уметност Словака у Југославији”, на којем је своје радове изложило преко 20 ликовних стручњака. Зборник радова је трајни сведок ове манифестације.

На бијеналу је учествовало 19 аутора. Ликовним уметницима, који су представљали језгро ове манифестације од њеног оснивања, прикључило се троје нових младих уметника: Сандра Копчок из Новог Сада, Маријан Каравла из Старе Пазове и Михал Ђуровка из Кисача. За сада је то било једино бијенале на којем није пошло за руком објављивање пратећег каталога.^[4]

5. Бијенале (18.12.1999. – 31.12.1999.)

Суштина је у важности чувања и учвршћивања континуитета ове изузетно значајне манифестације за нашу културу. ^[5]

6. Бијенале (15.12.2001. – 31.12.2001.)

После десет година од оснивања ове уметничке манифестације окупио се највећи број ликовних уметника – чак 22. Прикључила се и млада ликовна уметница, графичарка Јана Вјерг, а овој манифестацији су се по први пут придружила и два искусна београдска ликовна уметника, брат И сестра Милослав Павелка и Катица Павелка-Вукајловић.^[6]

7. Бијенале (19.12.2003. – 31.12.2003.)

Ово бијенале је окупило једнак број ликовних уметника као и претходно. Нови учесници су били Даниела Марко (сада Триашка) из Гложана и Јан Триашка из Петровца.^[7]

8. Бијенале (26.11.2005. – 31.12.2005.)

Број учесника се у знатној мери повећао. То је, уједно, била и прилика да се сетимо Михала Кираља (1955 – 1995) и његовог недоживљеног животног јубилеја, као и десете годишњице његове смрти. На бијеналу је први пут учествовао искусни примењени и уметнички фотограф Михал Мадацки из Кисача и млади уметници Мартина Каравла (данас Хлода) из Старе Пазове и Милан Грња из Бачке Паланке.^[8]

9. Бијенале (10.11.2007. – 31.12.2007.)

Број учесника се није променио од претходног сусрета. 26 ликовних уметника присуствовало је деветом бијеналу, а први пут су учествовали Зденка Марија Мадацки из Кисача, одн. Канаде  и Звонимир Пуделка из Пивница.^[9]

10. Бијенале (6.12.2009. – 31.12.2009.)

Десето јубиларно бијенале објединило је радове 27 ликовних уметника. Нова имена наше ликовне сцене постали су Светлана Михаљ из Кисача, Весна Опавски из Београда, Павел Павелка из Сарајева и већ искусни академски сликар Штефан Павелка, петровачки држављанин који живи у Словачкој.^[10]

11. Бијенале (7.12. – 31.12. 2011.)

Након двадесет година постојања ове манифестације, у Галерији ,,Зузка Медвеђова” окупио се 21 ликовни уметник. Ауторско језгро наше ликовне сцене устрајало је, с малим одступањима, у оквиру индивидуалних ликовних поетика.^[11]

12. Бијенале (7.12.2013. – 31.12.2013.)

Интересовање за учешће на 12. Бијеналу показало је 24 аутора. Своје радове први пут је изложила Јасна Опавски из Београда и две графичке дизајнерке, Љупка Ерг из Руменке и Андреа Мерњик из Пивница.^[12]

13. Бијенале (5.12.2015. – 31.12.2015.)

На овом бијеналу је учествовало двадесет и четворо аутора. Придружиле су се и нове снаге, младе ауторке. На ликовној сцени се појавила Алена Клаћик из Петроварадина, Ана Боћански (данас Андрејић) из Петровца и Сања Створц (сада Кончек) из Ковачице.^[13]

14. Бијенале (16.12.2017. – 31.12.2017.)

Велики број учесника усталио се током времена. Емилија Валенћик учествовала је по први пут.^[14]

15. Бијенале (14.12.2019. – 29.02.2020.)

На 15. Бијеналу окупило се двадесет И четворо учесника. Први пут да је изложба на бијеналу организована без радова Павела Попа, иначе редовног учесника ове манифестације од тренутка њеног оснивања. После дужег времена на бијенале су се вратиле Светлана Михаљ из Кисача И Јана Вјерг из Буковца. На овом бијеналу први пут је учествовала Сузана Санковић из Бегеча.

Бијенале словачких ликовних уметника у Србији је током тридесетогодишње делатности Галерије ,,Зузка Медвеђова” у Петровцу постала најзначајнија изложбена манифестација свемањинског карактера. Захваљујући овој манифестацији можемо да пратимо пулс наше ликовне сцене, а пре свега да кажемо да је савремена ликовна уметност Словака у Србији један од најбогатијих и најбитнијих сегмената њихове савремене културе.^[15]

Емилија Валенћик-Лабат

^[1] VALENTÍK, Vladimír: K 1. bienále slovenského vojvodinského výtvarného umenia. In: Katalóg 1. bienále slovenského vojvodinského výtvarného umenia. Báčsky Petrovec : Dom kultúry 28. októbra, Galéria Zuzky Medveďovej 1991.

^[2] VALENTÍK, Vladimír: K 2. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. In: Katalóg 2. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. Báčsky Petrovec : Dom kultúry 28. októbra, Galéria Zuzky Medveďovej 1993.

^[3] VALENTÍK, Vladimír: K 3. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. In: Katalóg 3. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. Báčsky Petrovec : Dom kultúry 28. októbra, Galéria Zuzky Medveďovej 1995.

^[4] BARTOŠ, Juraj: 4. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. In: Hlas ľudu, roč. 54, 29. novembra 1997, č. 49, s. 21.1

^[5] VALENTÍK, Vladimír: 5. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. In: Katalóg 5. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. Báčsky Petrovec : Dom kultúry Báčsky Petrovec, Galéria Zuzky Medveďovej 1999.

^[6] VALENTÍK, Vladimír: 6. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. In: Katalóg 6. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii. Báčsky Petrovec : Dom kultúry Báčsky Petrovec, Galéria Zuzky Medveďovej 2001.

^[7] VALENTÍK, Vladimír: K 7. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku a Čiernej Hore. In: Katalóg 7. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku a Čiernej Hore. Báčsky Petrovec : Slovenské vojvodinské divadlo, Galéria Zuzky Medveďovej 2003.

^[8] VALENTÍK, Vladimír: K 8. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku a Čiernej Hore. In: Katalóg 8. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku a Čiernej Hore. Báčsky Petrovec : Slovenské vojvodinské divadlo, Galéria Zuzky Medveďovej 2005.

^[9] VALENTÍK, Vladimír: K 9. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 7. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Slovenské vojvodinské divadlo, Galéria Zuzky Medveďovej 2007.

^[10] VALENTÍK, Vladimír: K 10. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 10. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Slovenské vojvodinské divadlo, Galéria Zuzky Medveďovej 2009.

^[11] VALENTÍK, Vladimír: K 11. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 11. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Slovenské vojvodinské divadlo, Galéria Zuzky Medveďovej 2011.

^[12] VALENTÍK, Vladimír: K 12. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 12. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Múzeum vojvodinských Slovákov, Galéria Zuzky Medveďovej 2013.

^[13] VALENTÍK, Vladimír: K 13. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 13. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Múzeum vojvodinských Slovákov, Galéria Zuzky Medveďovej 2015.

^[14] VALENTÍK, Vladimír: K 14. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 14. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Múzeum vojvodinských Slovákov, Galéria Zuzky Medveďovej 2017.

^[15] VALENTÍK, Vladimír: K 15. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. In: Katalóg 15. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku. Báčsky Petrovec : Múzeum vojvodinských Slovákov, Galéria Zuzky Medveďovej 2019.