Ликовна уметност словачких аутора у Војводини има дугу и комплексну традицију. То је област културе, која још увек није довољно и стручно проучена.
Давно, почетком осамдесетих година прошлог века у петровачкој галерији Блатно, своје пионирске кораке урадила је група младих ентузијаста. Понудили су нову форму и садржину. Евидентно је квалитативно померање, и присуство нових поетика. Модерно конципиране изложбе и провокативне презентације стварања актуелних словачких уметника, биле су изгледа скандалозне. Била су то времена, када су се браниле проживљене вредности, засноване на традиционалној етно-култури. Доминирао је популизам, да ли као понављање социјалистичких идеја о обавезној масовности у култури, или је то једноставно био примитиван страх од нечег новог, непознатог. Принцип популизма стајао је као Дамоклов мач изнад глава појединаца – који су у то време били стварном прогресивном елитом.. сва срећа, да је управо та ”блатновска” група преживела малтретирања и нападе бранитеља квази-социјалистичких идеолога и наставила радити у новооснованој Галерији Зуске Медвеђове, 1. јула 1989 године.
Ликовни иметак Зузке Медвеђ је постао матична, дакле примарна садржина активности галерије, али ни у којем случају једина. Већ на самом почетку се радило професионално и стручно. Галерија је отворила врата уметницима разних профила и праваца. Презентовали су се дела академских уметника али и наивних и аматера. У новембру 1991 године у галерији је било отварање 1. бијенала словачке војвођанске ликовне уметности. До данас је ово највећа презентација словачких академских и афирмисаних уметника ван граница Словачке. Иницијативом часописа за литературу и културу “Нов живот” (Nový život) бијенале је добило пропратну манифестацију – Ликовно саветовање, које је временом постало једини стручни симпозијум о ликовној уметности. На саветовању се додељују две награде. Награда К. М. Лехотског за најлепшу изложбу између два бијенала и награда Ћирила Кутлика за животно дело. Бијенале је постало традиционална уметничка манифестација, позната не само у Петровцу, али гостовало је и у Новом Саду, Београду, Кикинди. У галерији су гостовали многи афирмисани српски уметници, уметници из Словачке, Аустралије, Канаде ...
Фундус галерије има преко 1000 слика, цртежа и скица. Основна делатност галерије је изложбено-документарна.
Наведена књига је логичним наставком прве, штампане приликом 10. годишњице ГЗМ. Нова књига би укључила следећих 10 година успешног и богатог рада галерије и постала би редак документ и сведочанство времена.
Мр Павел Чањи,
академски сликар - графичар
