Реч фотографија потиче из грчке речи пхотос – светло и грапхос – писање, у буквалном преводу је то „писање светлом“. Почеци фотографије се тичу техничког напретка и изума у 19. Веку, које су се дешавале на пољу науке и уметности. Фотографија је за време свог кратког и динамичног развоја прошло кроз разне облике и механичке форме.
Основном и важном формом механике је позната Camera обсцура (лат. мрачна комора), која представља оптички уређај и претходник је фотоапарата. Camera обсцура је у принципу кутија са рупом на једној страни, тако да светло из спољашње сцене, по преласку кроз рупу, пада на конкретно место на супротној страни зида кутије. Са овим апаратом је пројектована слика увек била мања него што заправо јесте и била је наопачке. Камера је имала дугорочан, вишевековни развој.
На крају 19. века и на почетку 20. века, фотографија се приближила и обичном човеку а људи су заволели фотографисање, које је било присутно у сваком градићу. Осим својих атељеа, фотографи су радили и на путовањима, сајмовима и селима. Доступност фотографије на крају 19. века изазвала је интересовање за индивидуални и групни фотографски портрет. Фотографисали су значајне личности из света политике и културе. Касније, на почетку 20. века, превагу су имали фотографије породице и венчања, али фотографисали су се и ђаци у школама, на причешћу, војници, сахране, мртви у сандуцима и слично. Значајном врстом фотографије у то време била је и фотографија градских улица, тргова, архитектонских детаља или целина, које су се користили на листићима кореспонденције а данас такође представљају документ прошлог времена.
Техника и квалитет фотографије су се постепено унапређивале, док је фотографија постала доступна свим друштвеним слојевима. Литографија и ручно колорисане позадине су биле омиљене технике, које су се користиле за додатну обраду. Фотографија је постала до те мере омиљена, да су се урамљене фотографије користиле као слике на зиду, као сећање на значајна дешавања у животу породице и то пре свега фотографије младенаца, где су још додавали венац од младе и перо од младожење.
Познато нам је више врста фотографија, као нпр. информативне, документарне, научне, репортажне, уметничке, модне и разне врсте, којих је данас много, из разлога што се фотографија константно развија у разним правцима. Улогом фотографије је ширити спознају о човеку и што ближе документовати савремене новости. Управо зато фотографија представља значајни део уметности, науке и технике.
Изложба је реализована са циљем да се јавности презентују фотографије из богатог фонда Музеја војвођанских Словака. За ову прилику, изложене су фотографије из породичног живота Словака у периоду прве половине 20. века, и то: фотографије деце, младих, одраслих и фотографије чланова породице у разним ситуацијама. Изложба указује на значајне моменте у животу, као што су породични обичаји (крштење, свадба и сахрана члана породице), радне активности (рад на њиви, градња куће, клање или берба), такође друштвене и пословне прилике. Изложене фотографије документују време, намештај из тог времена, машине, музичке инструменте и друго.
{nomultithumb}
Аутори текста и изложбе:
Ана Сеч – Пинтир, етнолог
Маријан Павлов, етнолог
(текст из каталога Да ли ме познајете?, 2013)