Глинене грађевинске технологије
Свуда, где су се настанили словачки колонисти у овом региону, њихова места становања имала су привремен карактер. Осим земуница, следећим и врло честим решењем су биле грађе од трске. Разлог, због којег су колонисти своје прве стамбене и привредне грађе правили од трске и прућа, којима су плели колчану конструкцију грађе, имало је више узрока. У то време, то је био најдоступнији и свугде присутан стамбени материјал. Велики утицај имала је и чињеница, што нису сви колонисти хтели да се настане одмах на првој циљаној локацији. Али најбитнијим разлогом је била чињеница, да су у мочварним низинама, које су често биле под водом, са недостатком шумског честара, плетене грађе са колчаном конструкцијом добро одолевале воденим елементима и по оштећењу су се лако могли поправити.
У процесима поновне колонизације овог региона, за најзначајније иницијативе се сматрају сушење мочвара, регулација река и грађење водених канала.
Од половине 18. века, на целом простору овог региона (Паноније), су се почели градити куће готово искључиво од глине. У процесу грађења глинених кућа су се користила технолошка решења, која се у словачком језику називају истовар (вyкладание), набијање (набíјание) и зидови од ваљака.
Више индиција говори, да словачки колонисти нису своје знање о глиненој градњи донели из родних крајева, али су се са њоме упознали тек по насељењу у овај регион. У време њихове сеобе, не само у северним, али и у јужним крајевима средње Словачке се за градњу скоро искључиво користило дрво.
За млађу технику глинене грађе се на овом поднебљу означава техника набијања/набоја. Евидентирана су била два начина грађевинског решења за причвршћивање и подизање дасака, између којих се глина набијала. Код старијег и по целом региону познатом начину су се даске, које су одређивале ширину зида на 50-60 цм, са обе стране ослањале на 3-4 метра дугачке стубове, укопане у земљу. Ново решење се означава називом „јармо“.
Технологија глинене грађе панонског типа куће није исцрпљена техникама њених зидова. Оне представљају доминантну, и у истом смислу карактеристику која их одређује. Међутим, глина је имала у овом географском региону и њему одређеном типу куће много ширу примену. Без тога да се спомену и друге могућности глинених конструкција, не би смо били у могућности да разумемо специфичност и културно-историјску поруку кућа и творевина за становање, у којима се одвијао живот словачких и многих других колониста и њиховог потомства.
У панонском типу (врсти) кућа, су се глинене технологије примењивале и на интеријер. Како у завршним радовима на зидовима, тако и на патосу. Осим тога и у мешању материјала и код обликовања многих тродимензионалних елемената интеријера и покућства. То се односи наиме на технолошко-конструкционо решење пећи, огњишта, глинених истурених делова за седење и спавање и за покривање куће.
Како је велика драгоценост дрва у овом региону проузроковала, да су словачки колонисти уместо дрва код израде својих кућа морали користити друге врсте грађевинског материјала – трску, пруће и глину, недостатак дрва за огрев их је приморао да освоје нова решења и начин грађења пећи. Подсетимо се, да су се у време селидбе Словака на ове просторе, у шумским пределима јужног дела средње Словачке у 18. и 19. веку, у тадашњим кућама налазила пећ са отвореним огњиштем, која је била постављена у задњем ћошку собе код улаза из улазне просторије – кухиње. Пошто је пећ била изграђена од камена, имала је дебеле, отприлике 20-25 цм широке зидове, не само бочне, него и изнад каменог свода простора за грејање. Показало се, да пећ са оваквим технолошким решењем и обликом, у условима ових простора, није било могуће искористити. Углавном због тога, што се у овим пределима због недостатка дрва могло, или тачније морало грејати са другим огревом, које је било доступно. У земљорадничким домаћинствима су то пре свега биле пољопривредне културе. Тачније то, што им је од бербе остало као нус производ – пре свега слама и кукурузне зетке. Пошто овакав тип огревног материјала има значајно нижу огревну вредност од дрва, а гори дугим пламеном, за разлику од дрва, које има већу калоричну вредност и гори кратким пламеном, све ово се морало размотрити при грађењу пећи. И у форми облика и коришћења одређене технологије. Тако да су словачки колонисти код градње својих станова, уместо некад коришћених пећи са дебелим зидовима од камена у облику ниско постављене призме, почели са градњом пећи у облику стојећих и високих купа или пирамида, са од прилике 5 цм танким плаштом. Можемо оправдано да претпоставимо, да су словачки колонисти овај тип пећи освојили као културну позајмицу од тамошњег мађарског аутохтоног становништва.
За овакав тип пећи, Словаци имају назив сеоска/паорска пећ. Слободан простор између пећи и зидова собе називају сурдик, чешће куцков, куцов. Користила су га деца за спавање.
У окружењу Словака досељеника, није било случаја, да се пећ ложи у соби. Од самог доласка, колонисти су по узору на староседеоце – Мађаре, градили пећи са чељустима, односно са манипулативним отвором постављеним под отвореним димњаком у задњем делу предсобља. Испред чељусти налазило се огњиште, које су звали и патка, на којем се кувало на отвореној ватри. Касније су се за ове потребе градили зидани шпорети/шпархети.
Патос, такође називан и дно, дно у соби или земља у соби, је био до половине . века од глине. Патос се правио на сличан начин, као при набијању зидова. Онда се површина патоса премазала блатом и изгланцала. Најмање једном или два пута у недељи су жене патос поправлјале. Словачке домаћице имале су обичај свако јутро почистити патос. Да се не би дизала прашина, земља се најпре наквасила водом. За поливање су користили шољу са једном или више рупа (полиевач).
У периоду од половине 18. века до половине 20. века на просторима поновно настањене Велике угарске низије, глинене грађевинске технологије заузели су доминантну позицију до те мере, да су постале један од главних елемената панонског типа куће. Ови грађевински поступци су постали не само значајним технолошким, него и стилским принципом. Постали су органским елементом панонског културног архетипа, као и панонског начина живота.
Одломци текста из часописа Долноземски Словак (Dolnozemský slovák)
(аутор текста: Јán Botík, Hlinené stavebné technológie v kolonizačnom prostredí podunajsko-panónskeho priestoru v 18. – 20. storočí, str. 46 – 49).
