Са набијањем зидова се почињало од здраве земље, тако што би се најпре отклонио горњи слој хумуса. Понекад су се правили темељи на ,,два шуфа“, отприлике 60 цм. Зидови су се између две даске набијали ,,кујаницама“ од састружене глине из јаме, која се испкопавала у дворишту или, када се градило више кућа, глина се носила из јама иза села. На овај начин се набијало све до таванице. Зидови су се потом сушили на сунцу. Набијени зид је био дебео због тога да би зими штитио од хладноће, а лети од врућине. У угаони део зидова стављали су се снопови трске, да се зид повеже. Након сушења су се секли отвори – прозори и врата, за које су се већ приликом набијања постављале снажне греде од храста, дуда или багрема. Отвори су се морали сећи секиром због јачине материјала.
На уздужне зидове су се попречно постављале летве, удаљене између себе отприлике 1 м. У предњој и задњој соби по средини, испод ових летви, била је постављена главна носећа греда. На летве би се набацао дебљи слој трске на који се сипала глина, понекад и до 20 цм дебљине. Са доње стране, трска је била разређена намазаном глином.
На крајеве ових летви су се монтирале округле палице, а на њих се жицом хватала трска. Главни слој дебље трске се још попуњавао тањим слојем. Напослетку би се уплела ,,плетеница“ и кров је био готов. Зидови су били малтерисани исто као и таваница, а након тога кречени у бело. Главна греда је морала бити обмотана платном које се лепило тестом, да креч не би отпао.
Под се мазао водом, у којој се налазила мешавина земље и крављег измета. Забат је такође био затворен трском или даскама које су биле украшаване разним орнаментима.
Занимљивост је представљао глинени петао на димњаку који се уздизао над отвореним тремом. Више је личио на грлицу или на голуба, а његова тобожња намена, била је да штити кућу од пожара.
Данас ова грађевина пружа могућност да се схвати веза између савршене намене, напредне констукције и једноставности лепоте
Јасно је и сасвим очигледно да су наши преци градили куће на начин различит од оног који су оставили иза себе у Словачкој. Конструкција, форма и материјал су се адаптирали по потреби и намени. То говори о различитости талената и вештини наших предака, стога што су се ови радови првенствено вршили без туђе помоћи.
Oдломак из текста Најстарија кућа у Петровцу, из флајера Словачких народних свечаности (недатирано).
Aутор текста:
Павел Бађонски
